Манила

Да ли сте знали?

31. децембар 1844. Није се догодило на Филипинима

Џипни чине око2% регистрованих возила у Метро Манили.Према подацима градске управе за саобраћај, они чине2,3% дневног саобраћаја, наспрам 43,75% приватних аутомобила.

Они превозе отприлике40% свих моторизованих путовања на Филипинима— око40 милиона путовања по особи дневно.

Само у метроу Манили, једна студија је показала да се џипнијем дневно вози близу9 милиона људи. ЈИЦА студија је открила да џипнији чине39% укупног јавног превоза у региону главног града, или 6,8 милиона путовања.Основна цена карте је окопетнаест америчких центи.

Постоји отприлике200.000 џипова на Филипинима, са негде између 42.000 и 55.000 у Метро Манили у зависности од тога да ли рачунате регистроване франшизе или сва возила у служби. Сваки носи двадесетак путника.

Аритметика вреди седети. Два одсто возила. Два одсто саобраћаја. Четрдесет посто путовања.

Разлог је тај што већина људи нема алтернативу: само око12% становника Метро Маниле поседује приватни аутомобил.Процењено је да загушења у престоници коштају земљу око67 милиона долара дневно— преко 24 милијарде долара годишње, што је око 7% националног БДП-а у то време — а возила која су за то окривљена углавном нису они који превозе.

Сат:Манила има историју прилагођавања система, а не стварности.

Нико није рођен на Филипинима 31. децембра 1844. Нико није умро, нико се није оженио, ништа није забележено и није изашло сунце. Датум је указом уклоњен из календара.

Разлог сеже до Магелана. Пловећи на запад око света, његова експедиција је губила неколико минута дневно - путујући са сунцем, сваки дан се завршавао нешто касније него што је то био случај за људе које су оставили у Европи. Када су стигли на Филипине, њихов календар је био дан иза календара Азијаца који су рачунали своје датуме са запада, и нико га није исправио.

Пошто је колонијом управљана преко Пацифика из Шпанске Америке, једноставно је задржала тај датум на западној хемисфери. Дакле,323 године, Филипини су били дан иза својих суседа. Док је била недеља у Манили, био је понедељак у Батавији - модерној Џакарти - удаљеној неколико дана пловидбе.

Грешка је била позната вековима. Нико није стигао да то поправи.

Затим је Мексико постао независан 1821., трговина Манила-Акапулко је престала, а трговина са Кином и остатком Азије постала је битна ствар. Одсуствовање са својим трговинским партнерима престало је да буде ексцентричност и постало је проблем.

16. августа 1844., генерални гувернер Нарцисо Клаверија и Залдуа, уз сагласност надбискупа Маниле, донео је декрет да уторак 31. децембра 1844. буде избрисан.Понедељак 30. децембра 1844. је био директно праћен средом 1. јануара 1845.

Вреди приметити како се ово разликује од Рима.

Када је папа Гргур уклонио десет дана 1582. године, исправљао је нагомилани замах, а реформа је пажљиво осмишљена тако да циклус радних дана остане нетакнут — након четвртка је и даље следио петак. Нико није изгубио недељу.

Манила је радила нешто сасвим друго. То није исправљало заношење; прелазило је међународну датумску линију. Дакле, Филипини су прескочилидатум и радни дан: те недеље није било уторка.

Сама датумска линија никада није била утврђена међународним споразумом; чак га је и Међународна Меридијанска конференција 1884. оставила недефинисаном. Манила је до тада већ четрдесет година била на правој страни, пошто је прва стигла тамо, сама и не питајући никога.

Дневно светло током године у граду Манила