Хонгконг

Да ли сте знали?

Јавни сат у Хонг Конгу почео је као казна

Хонг Конг има више небодера него било који други град на Земљи, иако се Шенжен брзо приближава.

Град имапреко 9.000 високих зграда.Више од1.000њих се налази изнад 100 метара. Према стандардној дефиницији коју користи Савет за високе зграде и урбана станишта — 150 метара и више — Хонг Конг има негде између569 и 669, у зависности од бројања и датума прекида. Гинис, користећи ЦТБУХ бројке из јануара 2025, даје669.

Њујорк, који је носио ову титулу од проналаска небодера до раних 2000-их, има око320. Чикаго, где је изграђен први, има 137.

Изнад 200 метара, Хонг Конг има102зграде. Изнад 300 метара, шест. Преко 400 метара, два. Највиши је Међународни трговачки центар са 484 метра и 118 спратова.

Разлог је више географија него амбиција. Хонг Конг је уклесан између планина и мора са врло мало грађевинског земљишта, тако да је једини могући правац био горе.

Сат:и зграда која га је покренула постављена је под познатим именом.

Прва грађевина у Хонг Конгу дуга преко 150 метара била јеЏардин кућа, завршена1973.— коју је изградио Хонгконг Ланд, део групе Јардин Матхесон.

Сваког дана у подне, на обали Козуј залива, униформисани стражар запослен у трговачкој кући Јардине Матхесон маршира до малог ограђеног простора, звони на бродско звоно осам пута да означи крај преподневне страже, испаљује морнаричку пушку изнад склоништа од тајфуна, поново звони и одлази.

То се дешава већ више од сто шездесет година, а према причи коју Хонг Конг прича о томе, почело је као укор.

Џардин Матесон је купила земљу1841— прва парцела продата на јавној аукцији у колонијалном Хонг Конгу. Компанија је држала пиштољ на својој обали и, по обичају, испаљивала поздрав кад год би тајпан, шеф фирме, стигао или отишао.

Око1860године, то је чуо виши официр Краљевске морнарице који је тек стигао у Хонг Конг и није се забављао. Поздрави оружјем били су прерогатив гувернера и високих војних официра, а не шефа трговачке компаније. За казну, Жардин Матесон је наређено да пуца из пиштољасваког дана у подне, заувек, као знак јавног времена за колонију.

И даље то раде.

Традиција је прекинута тек током јапанске окупације, када је оригинални пиштољ нестао. Замењен је 1960-их мањим моделом након што су се комшије жалиле на буку. Пали се у поноћ и у новогодишњој ноћи, а од 1989. спонзори могу да плате да га запале, а приход иде у добротворне сврхе.

Оно што ово чини више од анегдоте је за шта је пиштољ заправо служио.

Хонг Конг је био лучка економија, а лучким економијама је потребно јавно време. Луке широм света су ово решиле визуелно, са временским куглицама које су падале у одређено време како би бродови могли да подесе своје хронометре - Гринич је то урадио, а њујоршка новогодишња лопта је направљена по истој идеји. Хонг Конг је такође имао визуелне сигнале. Али пиштољ има једну предност у односу на лопту: не морате да гледате у њега.

Тако је Хонг Конг добио звучни временски сигнал, чујан километрима преко воде, који је испалила приватна компанија по наређењу морнарице, као услугу целој колонији коју нико није тражио и нико од тада није отказао.

Хонг Конг се налази на 114° источно и креће се на УТЦ+8, зони изграђеној за 120. меридијан. Што значи да је пиштољ који је граду рекао шта је подне увек пуцао окодвадесет три минута пре него што сунце заиста досегне своју највишу тачку— и од тада је савршено, јавно, поуздано грешио у вези са тим.

Дневно светло током године у граду Хонгконг