Копенхаген

Да ли сте знали?

Дански бравар провео је живот правећи сат са зупчаником који се окреће једном у 25.753 године

Копенхагенер сваког дана пређе око1,4 милиона километара.

Обим Земље је око 40.000 км. Дакле, град од око 600.000 људи педалира што је еквивалентнотридесет пет кругова планете, дневно, а онда то поново ради сутра.

Из тога произилазе и остали бројеви. У Копенхагену постоји око675.000 бицикалаи око120.000 аутомобила— број бицикала је више од пет према један. У центру Копенхагена има више бицикала него становника.62%становника Копенхагена путују на посао или студирају бициклом;9%возити. Само један мост, Дроннинг Лоуисес Бро, носи до36.000 бициклиста дневно, што га чини једним од најпрометнијих бициклистичких прелаза било где.

63%чланова данског парламента, који седи усред града, вози бицикл на посао.

Ништа од овога се није догодило брзо, и то је поента. Копенхаген је изградионајмање једну миљу бициклистичке стазе сваке године од 1912. до 1969.Између 1975. и 1985. градио је пет миља годишње. Године 1970, када је град први пут почео да броји, дневни промет је био 351.133 аутомобила наспрам 100.071 бицикла.У 2016. број се први пут обрнуо: 265.700 бицикала, 252.600 аутомобила.

За то је било потребно четрдесет шест година додавања по мало сваке године.

Копенхаген је град који је угодан са стварима које имају смисла само ако их додајете веома дуго.

Када је Јенс Олсен имао осам година, прочитао је дански роман у којем је покварен сат. То му је сметало. Да га је неко направио, неко би то могао да поправи. Одлучио је да ће он бити та особа.

Школовао се за бравара, затим за инструментара, па за часовничара. Са двадесет пет година отпутовао је у Стразбур да проучава астрономски сат у катедрали, враћајући се изнова и изнова да би забележио како његове функције функционишу. Затим је почео да израчунава један од својих.

Светски сат Јенса Олсена — Верденсур — стоји у градској кући Копенхагена. Имадванаест покрета и 15.448 појединачних делова. Потпуно је механички и мора серучно намотавати једном недељно.

Приказује време у Копенхагену, соларно време, време око света, излазак и залазак сунца, звездано време, вечити календар, положаје планета и датуме будућих помрачења Сунца и Месеца.

А ту су и зупчаници.

Најбржи обави један обрт свакихдесет секунди. Најспорији изврши једну револуцију сваких25.753 године. Тај зупчаник прати прецесију Земљине осе - споро њихање које помера положај небеског севера током отприлике двадесет шест миленијума. Сада се окреће. Померио се за један степен откако је почео.

Олсен није доживео да то види. Умро је 1945. Сат је коначно покренуо1955године дански краљ и Олсенова унука. На његовом надгробном споменику, мање-више, стоји: астромеханичар, светски часовничар.

Један случајан детаљ: планетарни бројчаник показује осам планета. Олсен је завршио своје прорачуне пре него што је Плутон откривен 1930. године, тако да никада није успео. Педесет и једну годину сматрало се да је сат мало погрешан. Године 2006. Међународна астрономска унија је рекласификовала Плутон, а сат је поново постао тачан.

Сат:Копенхаген се налази на 55,7° северно, што производи једну од најширих промена дневне светлости на овој листи — отприлике седамнаест и по сати светлости усред лета, и једва седам крајем децембра.

Што је прикладно место за Верденсур. Изнад земље, град тече на сунцу које не може да одлучи. Унутар Градске куће, машина која неће завршити свој први пуни обрт до отприлике године 27.700 ионако се окреће, једну по недељу ручно намотану.

Дневно светло током године у граду Копенхаген