Каиро

Да ли сте знали?

Египат је измислио дан од 24 сата, а затим пустио да његов календар лута 1.460 година

Египат дистрибуира отприлике250 до 270 милиона векни субвенционисаног хлеба сваког дана.

Право јепет хлебова по особи дневно, извучено на владину паметну картицу, и достиже око две трећине становништва — негде између 66 и 70 милиона људи.

Хлеб је аисх балади, а реч је важна. У већини земаља у којима се говори арапски хлеб је кхобз. На египатском арапском то је_аисх_ — што значи "живот."

Економија је изванредна. Од1989. до јуна 2024.цена субвенционисане векне држала се напет пијастара— око десетине америчког цента. Тридесет пет година без прилагођавања, кроз девалвације, ратове и глобалне житне шокове. Када је коначно порастао, достигао је двадесет пијастара, и даље остављајући корисницима да плаћају отприлике16% од онога што кошта производња векне; држава покрива осталих 84%.

Само програм хлеба троши око9 милиона тона пшенице годишње— око 3,5 милиона узгојених код куће и5,5 милиона увезених, што је велики део разлога зашто је Египат често највећи светски увозник пшенице. Буџетом за 2024/25. додељено му је отприлике125 милијарди ЕГП.

Египћани једу око180 килограма брашна по особи годишње.Упоредна цифра коју је понудио шеф државне управе за жито за друге земље била је највише 80.

Ово се никада није односило само на храну. У јануару 1977. покушај смањења субвенција изазвао је дводневне протесте широм земље и био је поништен. У 2011. години тражени су хлеб, слобода и социјална правда, тим редом.

Фиксан број, који се одржава генерацијама, са дрифтом који апсорбује све око њега. Каиро то ради веома дуго.

Погледај на сат. Разлог зашто има 24 сата на њему, а не 18, или 36, или 10, је одлука донета на Нилу пре неколико хиљада година.

Египатски астрономи поделили су небо у36 група звезда, које су Грци касније назвалидекани. Сваки декан је порастао десетак дана после последњег. Свештеници су их користили као ноћни сат: гледајући који се декан пење на хоризонт, могао се одредити сат. Дванаест декана је било видљиво током целе ноћи - тако да је ноћ добила дванаест сати. Дан је имао дванаест да се поклопи. Одатле долази 24-часовни дан и од тада никада није ревидиран.

Исти систем је произвео календар. Египатска грађанска година имала је365 дана: три годишња доба — Поплава, Излазак, Жетва — од по четири тридесетодневна месеца, дајући 360, плуспет додатних данаушивених на крају и посвећених рођенданима пет богова. Сваки месец се делио на три десетодневна декана. Под Новим краљевством, храмски записи показују да су последња два дана сваког декана били дани одмора за краљевске занатлије, што је отприлике као викенд као што је било бронзано доба.

Египатски сати су првобитно биливременски— дванаест дневних сати било је дуже лети и краће зими, јер су морали да деле колико год дневног светла заиста било. Сати са фиксном дужином дошли су касније.

Сат:ево грешке, и то величанствене.

Египатска грађанска година није имала преступни дан. Ни један, никада. Дакле, сваке године је трајала отприлике четвртина дана мање од праве соларне године, без корекције.

Последица је да је календар непрекидно клизио уназад кроз годишња доба. Новогодишњи дан и стварни хелијакални излазак Сиријуса — догађај око којег је година првобитно била изграђена — се мењају само једном у1.460 година. Празник жетве могао је да стигне усред поплаве, и на крају јесте.

Године 238. пре нове ере, декретом Цанопуса, који је издао синод свештеника у част Птоломеја ИИИ, наређено је да се шести дан додаје интеркаларним данима сваке четврте године. Реформа никада није заживела.

Тако је Египат измислио оквир на коме цела планета још увек ради, а затим је вековима одбацио једину исправку која би га задржала да показује ка сунцу.

Дневно светло током године у граду Каиро