Окланд

Да ли сте знали?

Човек који је измислио летње рачунање времена био је исмејан, а он је само желео да ухвати мољце

15. октобра 1895., двадесетосмогодишњи службеник у Велингтонској пошти устао је испред Велингтонског филозофског друштва и прочитао рад под насловом О сезонском прилагођавању времена у земљама јужно од лат. 30°.

Звао сеЏорџ Вернон Хадсон. Био је ентомолог — веома добар, који ће на крају сакупити највећу колекцију инсеката на Новом Зеланду. Његов посао у пошти је био сменски рад, што му је остављало дневне сате да излази у потрази за мољцима. Али лети, сумрак је дошао прерано да би био користан после нормалног радног дана.

Зато је предложио очигледно решење: померити сатове два сата унапред између октобра и марта, а затим поново назад. Он је тврдио да би то искористило изгубљено рано јутарње светло, смањило „претерану употребу вештачког светла које тренутно преовлађује“ и омогућило људима „дуг период слободног времена дневног светла... за крикет, баштованство, вожњу бицикла или било коју другу потрагу на отвореном по жељи“.

Друштво му се смејало.

Један члан је рекао да не долази у обзир да се мења систем који је био у употреби хиљадама година. Други је питао, очигледно саркастично, да ли ће сатовима бити потребна два сета казаљки. Трећи је ту идеју назвао потпуно ненаучном и неизводљивом.

У записнику је забележен Хадсонов одговор: било му је жао што види папир који се исмејава, намеравао је да буде практичан, и одобравали су га они који су били на отвореном.

Затим се вратио својим инсектима.

Сат:био је у праву, и требало му је много времена да се схвати.

Хадсон је представио други рад 1898. У Енглеској, Вилијам Вилет је самостално дошао до исте идеје и објавио Тхе Васте оф Даилигхт 1907; умро је 1915. не видевши да је усвојен. Немачка га је прва применила, 1916. године, да би уштедела угаљ у рату - и у року од шест недеља, десетак земаља је копирало немачку административну наредбу.

Сам Нови Зеланд није усвојиоЗакон о летњем рачунању времена до 1927.— тридесет две године након Хадсоновог рада. И када је коначно дошао, добио јеједан сат, а не два која је тражио.

Године 1933. био је први добитник Т. К. Сидеи медаље, финансиране новцем прикупљеним за обележавање тог закона. Његова читуља у аналима Краљевског друштва има око 1.700 речи. Летње рачунање времена се не помиње у првих 1.400 њих. Тамо је упамћен, тачно, као човек који је проучавао инсекте.

Отприлике трећина светских земаља и даље мења сат два пута годишње.

Окланд се налази на 175° источно, на УТЦ+12 — прелази на УТЦ+13 сваког лета, пола од онога што је Хадсон предложио, у земљи у којој му је речено да се то не може учинити. Нови Зеланд је био прва земља на свету која је званично усвојила стандардно национално време још1868, што је можда и прво место где је неко озбиљно помислио да га помери.

И због тога где се налази на глобусу, Окланд је међу првим градовима на Земљи који улази у сваки нови дан.

Што га чини прикладним местом за завршетак приче: један од првих градова који почиње сваки дан припада поштанском службенику који је само желео мало више вечерњег светла да оде и погледа мољце, а речено му је да не буде смешан.

Дневно светло током године у граду Окланд