Беч

Да ли сте знали?

Беч је направио сат да прослави царство, а почео је да ради године када је империја завршила

Град Беч поседујеоко 220.000 станова.

Они седе у више од2.300 општинских зградаи смештају преко500.000 људи— што градску власт чини највећим општинским станодавцем у Европи. Додајте отприлике 200.000 задружних станова изграђених градским субвенцијама и добићете упечатљиву цифру:негде између половине и 60% свих Бечлија живи у субвенционисаном становању.

Само око20% становника Беча поседује свој дом.За Аустрију у целини тај број је око 51%. Беч је град изнајмљивача и чини се да је задовољан.

Градила се намерно и полако. Социјалдемократе су победиле на првим послератним изборима у Бечу1919, наследивши град у коме је пренасељеност била толико велика да је туберкулоза била позната као „бечка болест“. Њихов први стамбени програм захтевао је 25.000 станова за пет година.До 1935. око 11% становништва живело је у око 400 општинских имања.После Другог светског рата град је изградио још96.000 станова између 1947. и 1970. годинеи никада није распродао залихе — ни 1980-их, ни 1990-их, ни од тада.

Карл-Марк-Хоф, отворен 1930. године, траје више од километра и садржи преко 1.200 станова. Градоначелник Карл Зајц је на отварању рекао да "када више не будемо овде, ово камење ће говорити уместо нас."

Сат:који је корисно знати пре него што погледате шта је Беч ставио на свој најпознатији сат.

На Хохер Маркту, најстаријем бечком тргу, сат у стилу сецесије се протеже на мост од десет метара између две половине зграде осигуравајућег друштва. Пројектовао га је сликар Франц фон Мач, по наруџбини Анкер осигуравајућег друштва, а саграђена између1911. и 1914.. Познат је као Анкерухр.

Механизам је парада. Дванаест историјских личности — Марко Аурелије, Карло Велики, Марија Терезија, Хајдн и други — прелазе цео дан преко четири метра сата, по један на сат. У подне свих дванаест се наизменично, сваки уз музику из свог доба. Представа траје око десет минута и још увек привлачи публику сваког дана.

Саграђена је да хода хабзбуршким вековима преко моста, једном на сат, заувек.

Онда је Први светски рат све зауставио.

Између његовог завршетка и 1918. године, сат је радиодвапут. Једном на рођендан цара Франца Јосифа 1915. и једном на његов рођендан 1916. То је било то. Споменик империјалног континуитета, два пута упаљен као рођендански гест, у рату који је разбијао империју коју је обележио.

Анкерухр је почео са пуним радним временом1918— године када је Аустроугарска престала да постоји. Следеће године, партија која ће следећи век провести градећи 220.000 станова освојила је град.

Било је једно прилагођавање. Подневна музика је била Царска химна. Пошто није преостало царство да има химну, замењена је избором из Хајднове песме Стварање. Композитор је остао исти — Хајдн је написао и Царску химну, а Хајдн је и сам једна од дванаест личности које шетају мостом.

Беч је један од ретких градова у којима је локални сат део грађанског позоришта, а не инфраструктуре. Анкерухр није прецизан до секунде, не синхронизује се ни са чим и не покушава.

Има један посао, и то чудан: да вас подсети, једном на сат и уредно у подне, да векови пролазе без обзира да ли ко гледа или не. Царство за које је изграђено трајало је четири године након што је сат завршен. Сат сада ради више од стотину.

Дневно светло током године у граду Беч