Иангон

Да ли сте знали?

Јангон је имао временску лопту пре него што је имао временску зону

Пагода Шведагон броји све.

Круна на врху ступе носи, по уобичајеном рачунању,5.448 дијаманата,2.317 рубина, сафира и другог камењаи око1.065 златних звона, завршених једним дијамантом од 72 или 76 карата на самом врху. За доњу ступу се каже да је обложена8.688 полугама од пуног злата, а горња са још13.153. Преко двадесет хиљада шипки, појединачно набројаних.

Постоји тачно један број који нико нема.

Нико не зна колико злата има на Шведагону.Објављене процене се крећу од око шест тона до шездесет. Лонели Планет каже двадесет седам. Разлог за ширење је што злато није завршни слој нанесен једном и измерен. Он се поклања — непрекидно, у листовима, стиже од појединаца, и то још од петнаестог века, када је краљица Шинсавбу дала своју телесну тежину у злату да се пребије у чаршаве. Њен зет је тада понудио четири пута своју тежину и тежину своје жене.

Људи и даље донирају. Унутар комплекса пагоде сада постоји мали млин за злато за његову обраду, јер листови пропадају и површина треба обнављати сваких четири или пет година.

Споменик у коме је сваки дијамант пребројан, а злато не може бити, у граду који је једном у подне бацио лопту да би бродови могли да помере сатове на секунду.

Пре него што је постојало стандардно време у Мјанмару, постојало јесредње време у Рангуну— ГМТ+6:24:40, средње соларно време на меридијану самог Рангуна. Први потврђени запис о томе да је у употреби датира из1892године.

Годину дана касније,1. октобра 1893., град је отвориоопсерваторију за време.

Ако то звучи познато, требало би. То је исти уређај који свакодневно пада у Гриничу (у 13:00) и који је Вестерн Унион инсталирао на Менхетну 1877. Лопта је подигнута и испуштена у локалном средњем подневу како би бродови у луци могли да подесе своје хронометре и израчунају географску дужину на мору.

Рангун је био лука. Лукама је било потребно јавно време. Решење је било исто свуда, од Лондона преко Менхетна до Иравадија.

1. јул 1905: Бурма је прешла наБурманско стандардно времеуУТЦ+6:30, израчунато на 97°30′ источном меридијану — око пет минута и двадесет секунди испред старог Рангунског средњег времена. Разлог је био исти који је производио стандардно време свуда другде: железници и телеграфима је био потребан један сат.

Затим, од1. маја 1942. до 2. маја 1945., земља је стављена под окупацију према јапанском стандардном времену — исто што се догодило и са Сингапуром у истим годинама.

После независности 1948. године, офсет је остао. Мјанмарникада није посматрао летње рачунање времена, у било ком облику, икада.

Сат:и испоставило се да је одлука из 1905. донета веома добро.

УТЦ+6:30 је изграђен за 97°30′ источно. Јангон се налази на око 96°10′ источно. Градски сат ради отприликепет минута испред сопственог сунца— једно од најстрожих поравнања било где у овој серији.

Мјанмар се простире на знатној удаљености од истока и запада и могао је заокружити на УТЦ+6 или УТЦ+7. УТЦ+6 би напустио Јангонов сат око 25 минута иза сунца, а УТЦ+7 око 35 минута унапред. Колонијална администрација је одабрала пола сата између, а земља га је задржала кроз окупацију, независност и све од тада.

Лопта је одавно престала да пада. Број који је калибрирао је још увек ту.

Дневно светло током године у граду Иангон